ИЗВЕШТАЈ СА САСТАНАКА ПОВОДОМ ИЗМЕНА И ДОПУНА ПКУ-а ЗА  ДРЖАВНЕ ОРГАНЕ У ПЕРИОДУ ОД 01.02.2019. ГОДИНЕ ДО 15.3.2019. ГОДИНЕ

Сматрамо да је седам одржаних састанака било конструктивно и добрим делом успешно за преговараче јер је постигнута сагласност око већине предлога и примедби репрезентативних синдиката, тако да су поједини чланови измењени, допуњени и прецизиране одредбе око чијих примена је било проблема у пракси, тако да коначни Предлог ПКУ за државне има 81 члан.

                        Наравно, највише полемике су изазвали предлози и примедбе синдиката који су се односили на плате, накнаде плате, накнаде трошкова и друга примања запослених јер је за исте најпре требало израчунати финансијске ефекте који би исте изазвали у буџету Републике Србије, па је из наведеног разлога на свим  састанцима учествовао представник Министарства финансија.

                        Поред наведеног, доста полемике је изазвао предлог синдиката да ПКУ важи само за чланове репрезентативних синдиката, затим безбедност и здравље запослених и њихово осигурање, права и примања намештеника, услови за рад синдиката.

                        Даље, треба напоменути да је измењено, допуњено и додато преко 30 чланова до сада важећег ПКУ.

                        Најпре, један од битних предлога јесте чл.2 ст.3 ПКУ где стоји да „Запослени у државном органу који немају положај државног службеника или намештеника остварују право на плаћено одсуство, неплаћено одсуство, солидарну помоћ, јубиларну награду, новогодишњи поклон и минули рад и одређује им се дужина годишњег одмора сходно одредбама посебног колективног уговора за државне органе.“ на који начин је проширено важење ПКУ на категорије запослених који нису државни службеници и намештеници.

                        Такође, битним предлогом смтрамо члан 31. ст.2  где стоји да „Основна плата запосленог се одређује множењем коефицијента са основицом за обрачун и исплату плате.“ јер је избрисана формулација да коефицијент садржи накнаду за исхрану и регрес за коришћење годишњег одмора, и да се на тај начин створи прилика са инкорпорирање наведених права запослених као посебних права и исказивања истих у обрачуну плата.

                         Осим наведеног, битним предлогом се сматра и чл.38 ст.5 „Права из става 1 - 4 овог члана има и намештеник који обавља послове радног места које је разврстано до IV врсте који додатно обавља послове веће сложености од послова свог радног места”, на који начин ће се намештеницима који обављају послове државног службеника „признати“ право за додатак  за додатно оптерећење на раду сходно одредбама чл.38, дакле увећање 4, 5 или 10% основне плате.

                        Битним предлогом сматрамо предлог члана 44 који се односи на право запослених на накнаду трошкова исхране у току рада тако да гласи:

                        „Запослени има право на накнаду трошкова исхране у току рада ако послодавац није то право обезбедио на други начин у нето висини од 200 динара дневно.

            Накнада трошкова за исхрану у току рада исплаћује се по истеку месеца истовремено са исплатом коначне  плате, на основу евиденције присуства запосленог на  раду.”

            Исте важности је предлог чл.45 који се односи на право запослених на регрес за годишњи одмор тако да гласи:

            “Запослени има право на регрес за годишњи одмор у нето висини од 3000 динара месечно.

                        Запослени који има право на годишњи одмор у трајању краћем од 20 радних дана, има право на сразмерни износ регреса.“

                        Усвајањем и прихватањем предлога синдиката који се односе на                       чл.44 и 45 би у знатној мери био побољшан материјални положај запослених и коначно враћена  права запослених која су „избрисана“ пре више од десет година, дакле враћен већ давно достигнут ниво права запослених. 

                        Измене које се односе на право запослених на солидарну помоћ у чл.47    су такође од битног значаја, па је је одредбом чл.47 ст.1 т.1 предложено да се право на солидарну помоћ остварује и у случају теже повреде запосленог, т.7. истог става које се односе на месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења – до висине просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи, затим предлог чл47 ст.2 где је предвиђено да дужа или тежа болест, односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1. овог члана постоји ако је запослени због спречености за рад услед болести, односно повреде одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно, јер је раније било прописано одсутност са рада најмање 60 дана.

                        Од значаја је и предлог чл.48 ст.1  који се односи на јубиларну награду, па је предвиђено да се висина новчане награде увећава за 30% при сваком наредном остваривању тог права, уместо што је било 25%, па се и на овај начин увећава износ јубиларне награде коју ће запослени остваривати.

                        Важним предлогом сматрамо и чл.50 ст.1 који се односи на поклон за Нову годину деци запослених старости до 15 година, односно предлогом да „вредност новчане честитке не може бити нижа од 50% неопорезивог износа који је предвиђен законом“(око 4.500 динара). 

                        Такође, важним предлогом сматрамо предложене чл.68 и 69 који се односе на дужност послодавца да у поступку доношења закона или подзаконских општих аката, којима се уређују права запослених, затражи мишљење репрезентативног синдиката на нацрте, односно предлоге тих аката, као и да, на поднети писмени захтев репрезентативног синдиката, достави том синдикату обавештење или мишљење о примени закона или подзаконског општег акта који је од утицаја на материјални, економски и социјални положај запосленихи на право синдиката на информисање од стране послодавца о економским и радно-социјалним питањима од значаја за положај запослених, односно чланова синдиката.

                        На наведеним састанцима од стране представника Владе су добијене и сугестије за измену позитивних прописа који се односе на положај запослених.

                        Посебно истичемо чињеницу да у овом тренутку немамо важећи ПКУ за државне органе, односно да је ПКУ престао да важи 21.03.2019. године, те се, на основу остварених комуникација и добијених информација из надлежних Министарстава, најискреније надамо да ће се нови потписати у најкраћем року,    односно у наредним данима, што ће битно служити и водити остварењу социјалног дијалога и побољшању економског, социјалног и професионалног положаја запослених у правосуђу.                                                                                                                                                                                                                                            

У Крагујевцу,                                                                                                 

05.04.2019. г.                                                                                                                                            Главни одбор СОПОС-а