Statut Sindikata Organizacije Pravosudnih Organa Srbije. Ovim Statutom bliže se uređuje način organizovanja, sadržaj i metod rada, prava i obaveze članova...
Zaposleni u pravosudnim organima Republike Srbije postaju članovi sindikata učlanjenjem u Sindikalnu organizaciju potpisivanjem pristupnice, ...
Након са терена достављених примедби и сугестија, на Нацрте измена и допуна Закона о платама и ЗДС, данас је Министарству државне управе, достављен текст наших примедби на поменуте законе.
ПРИМЕДБЕ, ПРЕДЛОЗИ И СУГЕСТИЈЕ СИНДИКАТА СОПОС НА НАЦРТ ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗАКОНА О ДРЖАВНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Потребно је избацити реч „може“ јер би се вредновање радне успешности службеника и намештеника без могућности награђивања у највећем броју државних органа свело само на вредновање без икакве могућности повећања плате у складу са Законом. Такође, ограничење права на награђивање на наведени начин обезмишљава сврху награђивања за вредновање радне успешности.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Синдикат је мишљења да је потребно свим категоријама намештеника који су у радном односу на дан ступања на снагу овог закона, омогућити да се без конкурса распореде на одговарајућа радна места државних службеника јер би постављањем услова како је то предвиђено у нацрту закона, већи број намештеника који дуги низ година обавља важне и одговорне послове државних службеника и на којима има знатно мања права и ниже плате него исти државни службеници, опет био неоправдано занемарен и дискриминисан јер су примљени у радни однос на основу тада позитивних прописа без јаног конкурса.
ПРИМЕДБЕ, ПРЕДЛОЗИ И СУГЕСТИЈЕ СИНДИКАТА СОПОС НА НАЦРТ ЗАКОНА О ПЛАТАМА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА И НАМЕШТЕНИКА
1. Изменити чл.2 ст.1 нацрта Закона тако да уместо „Плата за текући месец исплаћује се најкасније до краја наредног месеца.“ гласи „Плата за текући месец исплаћује се најкасније до краја наредног месеца, у складу са општим прописима у раду.“.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Потребно је прецизирати наведени став нацрта закона како би био јаснији начин исплаћивања плате и ова одредба била усклађена са чл.4 Закона о систему плата запослених у јавном сектору.
2. Изменити члан 4 нацрта Закона тако да уместо „Средства за плате, накнаде и друга примања државних службеника и намештеника обезбеђују се у буџету Републике Србије, у складу са буџетским ограничењима за текућу и наредне две буџетске године.“ гласи „Средства за плате, накнаде и друга примања државних службеника и намештеника обезбеђују се у буџету Републике Србије за текућу и наредне две буџетске године.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Сматрамо да је потребно из текста Закона избацити део реченице “у складу са буџетским ограничењима“ јер је ова фраза непотребна у тексту пошто се средства за плате обезбеђују у буџету РС у складу са обезбеђеним средставима и могућностима државе.
3. Изменити чл.6 ст.1 Закона тако да уместо „Основна плата државних службеника и намештеника се одређује множењем основице са коефицијентом.“ гласи „Основна плата државних службеника и намештеника се одређује множењем основице за обрачун и исплату плата са коефицијентом.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Потребно је прецизирати наведени став нацрта закона како би био јаснији начин одређивања плате и ова одредба била усклађена са чл.6 Закона о систему плата запослених у јавном сектору.
4. Изменити чл.6 Закона тако да уместо „Основица је јединствена за све државне службенике и намештенике и утврђује се законом о буџету Републике Србије за сваку буџетску годину.“ гласи „Основица је јединствена за све државне службенике и намештенике и утврђује се законом о буџету Републике Србије за сваку буџетску годину, уз претходно прибављање мишљења Социјално-економског савета Републике Србије и репрезентитавних синдиката државних службеника и намештеника Републике Србије, о предлогу висине основице у поступку припреме тог закона“.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Мишљења смо да је у поступак утврђивања висине основице у току доношења Закона о буџету, потребно укључити све репрезентативне синдикате државних службеника и намештеника РС како би се постигао што шири консензус око овог важног питања и постигао пун обим социјалног дијалога између репрезентативних синдиката и Владе РС, као послодавца.
5. У чл.9 испред ст.1 и 2 додати нови став који ће гласити „Почетни коефицијент се одређује у распону вредности почетна три платна разреда платне групе у коју је сврстано звање у којем се обављају послови одређеног радног места у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Сматрамо да је потребно прецизирати наведени члан закона јер многим државним службеницима и намештеницима није јасна ова одредба и коефицијенти који ће примењивати у случају награђивања, односно да се примењују коефицијенти из чл.15 Закона о систему плата запослених у јавном сектору, као ни значење појма „почетни коефицијент“.
6. У чл.9 изменити почетни коефицијент Сарадника из VI платне групе тако да уместо платни разред 1., коефицијент 2,43 гласи „платни разред 3., коефицијент 2,59“.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Мишљења смо да је потребно повећати почетни коефицијент сарадника имајућу у виду да сарадници обаваљају знатно сложеније послове од референта и да је ради праведнијег одређивања плата у складу са сложеностима послова, компентености и одговорности, потребно повећати почетни коефицијент Сарадника са 2,43 на 2,59.
7. Сматрамо да је имајућу у виду врсту и значај послова које обављају, потребно изменити распон коефицијента за више судијске сараднике, више тужилачке сараднике, саветнике у јавном тужилаштву, судске саветнике и омогућити им напредовање, односно награђивање, до краја девете платне групе, односно вишим судијским и тужилачким сарадницима до коефицијента 5,43, а тужилачким и судијским саветницима до 6,58.
8.Предлажемо измену чл.23 ст.1 Закона па уместо „ Државни службеници који у обављању послова свог радног места имају овлашћења за ношење и употребу оружја, имају право на увећање коефицијента од 20% његове вредности, ако наведена околност није вредновани кроз разврставање радних места у посебна звања у складу са законом.“ треба да гласи “Државни службеници и намештеници који у обављању послова свог радног места имају овлашћења за ношење и употребу оружја, имају право на увећање коефицијента од 20% његове вредности, ако наведена околност није вредновани кроз разврставање радних места у посебна звања у складу са законом.“ и чл.23 ст.3 уместо “Право на корективни коефицијент за државне службенике из ст. 1. овог члана утврђује решењем руководилац органа.“ гласи „Право на корективни коефицијент за државне службенике и намештенике из ст. 1. овог члана утврђује решењем руководилац органа.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Сматрамо да је Законом потребно предвидети и могућност да се намештенцима који у обављању послова свог радног места имају овлашћење за ношење и употребу оружја, имају право на увећање коефицијента од 20% његове вредности, имајућу у виду да нпр. велики број намештеника обавља послове Правосудне страже који управо имају наведена овлашћења, па би се непредвиђањем могућности овог корективног коефицијента исти довели у неравноправан положај са лицима која обављају послове државних службеника на истим пословима.
9. Предлажемо измену чл.27 ст.1 Закон тако да уместо „Државни службеник коме је узастопно две године у вредновању радне успешности утврђено да значајно превазилази очекивања, може да оствари већи коефицијент највише до краја распона наредна два платна разреда у односу на платни разред чији коефицијент остварује.” гласи „Државни службеник коме је узастопно две године у вредновању радне успешности утврђено да значајно превазилази очекивања, остварује већи коефицијент највише до краја распона наредна два платна разреда у односу на платни разред чији коефицијент већ остварује.”
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Потребно је избацити реч „може“ јер би се вредновање радне успешности службеника и намештеника без могућности награђивања у највећем броју државних органа свело само на вредновање без икакве могућности повећања плате у складу са Законом. Такође, ограничење права на награђивање на наведени начин обезмишљава сврху награђивања за вредновање радне успешности.
10. Осим тога, предлажемо измену чл.27 ст.2 Закона тако да уместо “Државни службеник коме је у периоду од четири године узастопно у вредновању радне успешности утврђено најмање да испуњава очекивања, а бар једном у том периоду је утврђено да значајно превазилази очекивања, може да напредује највише до краја распона наредног платног разреда у односу на платни разред чији коефицијент остварује.” гласи “Државни службеник коме је у периоду од три године узастопно у вредновању радне успешности утврђено најмање да испуњава очекивања, а бар једном у том периоду је утврђено да значајно превазилази очекивања, напредује највише до краја распона наредног платног разреда у односу на платни разред чији коефицијент већ остварује.”
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Потребно је избацити реч „може“ из текста из напред наведених разлога и смањити период вредновања радне успешности на три године, јер је период од четири године изузетно дуг период.(нпр. период оцењивања из Закона о државним службеницима).
11. Такође, предлажемо измену чл.27 ст.3 Закона тако да уместо „Државни службеник коме је у периоду од пет година у вредновању радне успешности утврђено најмање да испуњава очекивања, може да напредује највише до краја распона наредног платног разреда у односу на платни разред чији коефицијент остварује.” гласи „Државни службеник коме је у периоду од четири година у вредновању радне успешности утврђено најмање да испуњава очекивања, напредује највише до краја распона наредног платног разреда у односу на платни разред чији коефицијент већ остварује.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Предлажемо измену из истих разлога као у тачки 10.
12.Најзад, предлажемо измену чл.27 ст.5, 6 и 7 Закона тако да ће се наведени ставови избрисати из члана 27. Закона.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Сматрамо да је законско прописивање додатних услова везаних награђивање непотребно јер ће обесмислити сврха награђивања државних службеника и намештеника, у великој мери отежати остварење овог права и примена одредбе чл.27 Закона у пракси и утицати да велики број државних службеника и намештеника, сада по основу спорних одредби закона, у суштини буде лишено права на награђивање по основу вредновања радне успешности и практично легализовати до сада праксу руководиоца одређеног броја органа који су и до сада онемогућавали запослене да напредују у платним разредима, односно сада да буду награђени. Наведеним одредбама се такође даје превелико дискреционо право по питању примене права на награђивање државних службеника и намештеника руководиоцима органа и практично терају исти да фингирају процентуално увећање коефицијента као у чл.28 ст.7 Закона.
13. Потребно је изменити чл.33 Закона тако да уместо „Државни службеник, односно намештеник остварује право на накнаду плате у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору.“ гласи „Државни службеник, односно намештеник остварује право на накнаду плате у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору и колективном уговору којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Мишљења смо да по питању накнаде плате осим на наведени закон треба упутити и на одредбе колективног уговора, акоје истим регулисано ово питање.
14. Предлажемо измену чл.35 ст.2 Закона тако да уместо „Државни службеник, односно намештеник има право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору.“ гласи „ Државни службеник, односно намештеник има право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору и колективном уговору којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Мишљења смо да по питању накнаде наведених трошкова и регреса осим на наведени закон треба упутити и на одредбе колективног уговора, ако је истим регулисано предметно питање у складу са већ доенетим Одлукама Уставног суда, којима је предвиђено да државни службеници и намештеници могу остварити право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора ако су та права прописана колективним уговором којим се уређују права и дужности државних службеника и намештеника.
15. Мишљења смо да су одредбе чл.42 нејасне већини државних службеника и намештеника и да треба извршити прецирање истих, као то да су одредбе овог члана у супротности са 4. главом образложења Нацрта закона.
Главни одбор
SOPOS © 2024. Sva prava zadržana.