Ulica Slobode 4, Kragujevac

Lat

Statut

Statut Sindikata Organizacije Pravosudnih Organa Srbije. Ovim Statutom bliže se uređuje način organizovanja, sadržaj i metod rada, prava i obaveze članova...

Pristupnica

Zaposleni u pravosudnim organima Republike Srbije postaju članovi sindikata učlanjenjem u Sindikalnu organizaciju potpisivanjem pristupnice, ...

Ургенција Министарству правде

  • 01 / Novembar 2023

МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Министру Маји Поповић

                                                                                                          Немањина 22-26

                                                                                                          Б Е О Г Р А Д    

У Р Г Е Н Ц И Ј А

Поштована,

У августу месецу,  послали смо Вам,  два захтева за хитно  заказивање састанака,  ради преговарања за повећање основице и решавања других актуелних проблема,  запослених у правосуђу. Дана 09.10.2023.године,  Синдикат организација правосудних органа Србије,  Вам је, упутио иницијативу за отпочињање преговора, а 10.10.2023.године упућена је иницијатива,  и Ани Брнабић, Председници Владе Републике Србије.

Преговори би,  обухватили следеће теме:

Повећање основице за обрачун и исплату плата за 20%.

Дефинисање намештеничких награда запослених,  јер у Предлогу Закона о буџету за 2024.годину,  опет су исте предвиђене у износу од 1% месечног платног фонда намештеника .

Одређивање  износа додатка за побољшање материјалног положаја запослених за 2024.годину јер у Предлогу Закона о буџету за 2024. годину нису  предвиђена примања запослених ради побољшања материјалног положаја и услова рада.

Ливија Павићевић, државни секретар у Министарству правде,  телефонским путем ме је, обавестила за састанак, који је заказала за дан 24.10.2023.године са почетком у 11 часова, и у разговору са њом дошла сам до сазнања да синдикати немају исте захтеве односно да имају различите захтеве.  Државна секретарка Ливија Павићевић и помоћник Министра правде Горан Џафић, су нам презентовали, поред предвиђеног повећања основице за  10%, обећање за доношење решења Владе за додатак за побољшање материјалног положаја запослених, да ће остати сигурно у износу од 6.000 динара и да ће, на моје инститирање тражити и већи износ, али да неће моћи, у садашњем тренутку да уђе у плату,  јер за то тренутно, не постоје услови.

Поред договорених захтева, за хитно доношење Закона о запосленима у правосуђу, Закона о платама државних службеника и намештеника, Правилника о додели солидарне помоћи, као и допуну листе болести за Посебно здравствено осигурање запослених због тежих болести и хируршких интервенција, захтев Синдиката правосуђа, на том састанку, је био за исплату једнократне помоћи за затворе, и то, у износу од 20.000 динара, са образложењем да запослени у затворима немају помоћ, коју ми примамо.

Наш закључак са тог састанка је, да је било простора за преговарање за повећање основице више од 10%  и да је било извесно да се реше намештеничке награде а исто тако и да се додатак на име побољшања материјалног положаја запослених увећа бар за 500 динара, али нажалост, нисмо били усаглашени са представницима Синдиката правосуђа, иако се трудимо, и очекујемо подршку од њих, коју ми њима пружамо, а све у циљу побољшања материјалног положаја свих запослених у судовима и тужилаштвима.

На том састанку сам, јасно и конкретно, објаснила незадовољство државних службеника и намештеника, јер нико не спомиње запослене у правосуђу, нико не схвата њихов значај и допринос у судовима и тужилаштвима Србије.

Годинама уназад,  тражимо,  доношење Закона о запосленима у правосуђу, којим би се правосуђе издвојило из јавног сектора. У току ове године,  покушавали смо захтевима кроз социлани дијалог, да допремо до преговора,  али неуспешно, јер нас свесно или несвесно игноришете, јер је неопходно да репрезентативни синдикати учествују у радној групи за израду нацрта, као и самог закона.

Одређивање висине износа, за исплату топлог оброка и регреса је такође горућа тема, као што је и повраћај минулог рада који је одузет запосленима још 2014.године као и повећање минулог рада са 0,4 на 0,5%. Што се тиче годишње награде у Посебном колективном уговору за државне органе, то је само одредба која је прописана а не примењује се. У овој години није одржао ниједан састанак Одбора за праћење и примену Посебног колективног уговора за државне органе.

Објаснила сам зашто тражимо да се издвојимо из јавног сектора; записничари у судовима и тужилаштвима, који 8 сати дневно непрестано куцају, раде у судници, упућују позиве, разводе предмете итд., не могу се поредити са записничарима у локалној самоуправи или било којој другој делатности у јавном сектору; судски извршиоци и референти на извршним предметима, референти извршења кривичних санкција, који спроводе налоге за затвор, наплаћују новчане казне, трошкове поступка и судске таксе, не могу се упоређивати ни са којим референтима у другим делатностима, уписничари у судовима и тужилаштвима се такође недају упоређивати, јер без њих, предмети не би били уведени, систем администратори, са небројено новоуведеним апликацијама, у којима раде, немогу главу да подигну од компијутера, као и радници у рачуноводству који све рачуноводствене послове раде кроз апликације...

Објаснила сам и значај прекршајних судова, који највише пуне буџет Републике Србије, а при том судијама прекршајних судова нису дали већи коефицијент - коефицијент судија основних судова, него су и новим законом, опет судије са најнижим коефицијентом.

Исто тако, упоредила сам рад у прекршајним судовима са рудничким послом, подсетивши их у каквим условима рада функционишу поједини прекршајни судови, питала сам за решавање проблема лоших смештајних услова у згради,  у којој је смештен Прекршајни суд у Лесковцу, који и данас није решен. Представници Министарства правде Горан Џафић, помоћник Министра правде из Сектора за материјално –финансијке послове и Саша Гегић, саветник, лично су били и уверили се у неадекватно смештајне услове у згради, у којој је тренутно Прекршајни суд у Лесковцу, констатовали су то и нерешено питање остаје и даље.

Исто тако, да је руднички посао, може се рећи да обављају запослени у основним судовима. Што се тиче тужилаштва, неопходно је променити Правилник о мерилима за одређивање броја особља у јавном тужилаштву, обзиром да је одредбом члана 4. прописано да се број записничара – дактилографа одређује тако, да на три тужиоца долази један записничар – дактилограф, јер је преоптерећеност записничара велика.

Неједнако поступање руководилаца правосудних органа се огледа у томе што се у неким судовима исплаћује 8%  на име додатка за додатно оптерећење на раду а у већини се не исплаћује, као и додатак за остварене резултате на раду за  намештенике у појединим судовима добија само један намештеник у току године а у већини судова се додатак намештеницима не исплаћује. У неким судовима секретар суда је у звању самосталног саветника док је у већини судова саветник. Исто тако, у неким судовима шеф рачуноводства је у звању самосталног саветника док је у већини судова саветник.

Што се тиче правосудне страже треба донети нови закон о запосленима у правосуђу како би исти били распоређени у државне службенике, а такође за њих је неопходно потребно набавити нове униформе.

Сви запослени у судовима и тужилаштвима раде вредно, поштено и поносно за државу а нико, притом, неспомиње њихов рад, као да судско-правосудна делатност не постоји.

Синдикат СОПОС је основан на територији Републике Србије, управо са том делатношћу и једини је и независтан и репрезентативни синдикат, који има чланство искључиво у судовима и тужилаштвима и заступа искључиво правосуђе и тиме се поноси.

Државној секретарки Ливији Павићевић, могу да се јавно захвалим, као председник Синдиката организација правосудних органа Србије, јер је, као представник Министаства правде, СОПОС-у, увек доступна и схвата наш интерес и наше залагање за побољшање материјалног положаја запослених у судовима и тужилаштвима.

Имајући у виду, да нам није испуњен ниједан захтев, нити захтев за повећање основице (тражили смо 20%), нити је допуњен Закон о буџету за намештеничке награде како би намештеници могли да остваре то право, и то на начин да се одреди проценат од 1% од платног фонда запослених, нити је донето решење,  којим се одређује новчана накнада ради побољшања материјалног положаја и услова рада државним службеницима и намештеницима у судовима и тужилаштвима, којим би се одредио већи износ од 6.000 динара, то нисмо одустали од иницијативе за покретање преговора.

Ургенцијом допуњујемо нашу инцијативу са захтевом под тачком 3. иницијативе и то: да Влада донесе решење којим ће се одредити новчана накнада ради побољшања материјалног положаја и услова рада државних службеника и намештеника у износу од 15.000 динара почев од јануара 2023.године, ретроактивно за ову годину, и донети решење за 2024. годину,  којим би се новчана накнада исплаћивала, почев од јануара месеца 2024.године, у износу од  20.000 динара.

 

Образложење за овај  захтев:

  • Недостатак кадрова у правосуђу;
  • Рад запослених на одређено време, неки запослени раде дуже и од 10 година, а радни статус се не решава већ годинама;
  • Неуједначеност зарада у правосуђу,  која се огледа у томе,  да државни службенци имају почетни коефицијент од 1,55, намештеници коефицијент од 1,71 (сви са четвртим степеном стручне спреме) а при том недоношење Закона о платама државних службеника и намештеника, којим би се одредио почетни коефицијент за државне службенике од 1,71,  и увећали коефицијенти свих платних разреда а посебно за намештенике  шесте платне групена коефицијент од 1,4, јер та категорија намештеника – спремачице,  није ни добила никакво повећање зарада задњим изменама Закона о платама државних службеника и намештеника,
  • Неконтролисани раст цена робе широке потрошње и енергената,
  • Висока инфлација и други многобројни разлози који су довели до веома тешке материјалне ситуације запослених и великог незадовољства истих.

Сада имамо,  и нова поскупљења, пре свега цене струје за 8%, а гаса за 10%. Поскупљује, баш буквално све, најављено је поскупљење и рибе, јер иде пост, најављује се подизање цене даљинског грејања, цене уџбеника никада нису биле веће и тако даље. Када се говори о заради , на нивоу прошле године, везано за неки колико толико, пристојан и достојанствен живот, процене су, да је исти било потребно,  минимум 110.00,00-120.000,00 динара, (прорачун Центра за политичке еманципације), и онда се, једном обичном компарацијом,  са платама запослених у правосуђу, долази до закључка, да је ситуација горућа, и да прети да ускоро постане, потпуно безизлазна.

Упућујемо хитну ургенцију, да што пре, дакле, хитно и без одлагања, узмете у разматрање наше захтеве, јер очито је,  да досадашњи наши захтеви,  нису озбиљно схваћени, упротивном бићемо принуђени да се обратимо вишој инстанци или ћемо приступити другим видовима синдикалне борбе.

У нади, даћемо, ипак, брзо доћи до договора, а све у циљу побољшања материјалног, и сваког другог положаја запослених у правосуђу, поздрављам Вас.

 

ПРЕДСЕДНИК ГЛАВНОГ ОДБОРА СОПОС-а

                                                 Виолета Марковић

SOPOS © 2024. Sva prava zadržana.