Statut Sindikata Organizacije Pravosudnih Organa Srbije. Ovim Statutom bliže se uređuje način organizovanja, sadržaj i metod rada, prava i obaveze članova...
Zaposleni u pravosudnim organima Republike Srbije postaju članovi sindikata učlanjenjem u Sindikalnu organizaciju potpisivanjem pristupnice, ...
Данас су Министарству правде, упућене примедбе и мишљење нашег синдиката на Нацрт уставних амандмана, и оне гласе:
ПРИМЕДБЕ И МИШЉЕЊЕ СИНДИКАТА СОПОС НА НАЦРТ УСТАВНИХ АМАНДМАНА МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ РС
1. Најпре, избрисати став 3. АМАНДАМАНА I или изменити Амандман па уместо „ОДНОС ТРИ ГРАНЕ ВЛАСТИ ЗАСНИВА СЕ НА МЕЂУСОБНОМ ПРОВЕРАВАЊУ И РАВНОТЕЖИ“ уписати „ОДНОС ТРИ ГРАНЕ ВЛАСТИ ЗАСНИВА СЕ НА МЕЂУСОБНОМ ПРОВЕРАВАЊУ И РАВНОТЕЖИ ПРОПИСАНИМ УСТАВОМ И ЗАКОНОМ.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Уставом прописати да се међусобни однос три гране власти искључиво уређује уставом и законом.
2. У АМАНДАМАНУ II уместо „БИРА ПЕТ ЧЛАНОВА ВИСОКОГ САВЕТА СУДСТВА, ЧЕТИРИ ЧЛАНОВА ВИСОКОГ САВЕТА ТУЖИЛАЦА И БИРА ВРХОВНОГ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА СРБИЈЕ И ОДЛУЧУЈЕ О ПРЕСТАНКУ ЊЕГОВЕ ФУНКЦИЈЕ.“ треба да стоји „БИРА ПЕТ ЧЛАНОВА ВИСОКОГ САВЕТА СУДСТВА, ЧЕТИРИ ЧЛАНОВА ВИСОКОГ САВЕТА ТУЖИЛАЦА.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Потребно је обезбедити пуну независност и професионализацију јавнотужилачке власти на тај начин што ће избор Врховног јавног тужиоца Србије вршити Високи савет тужилаца, на предлог опште седнице Врховног јавног тужилаштва Србије.
3. У ставу 2. АМАНДАМАНА III уместо „ВЕЋИНОМ ОД ТРИ ПЕТИНЕ ГЛАСОВА СВИХ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА НАРОДНА СКУПШТИНА БИРА ПЕТ ЧЛАНОВА ВИСОКОГ САВЕТА СУДСТВА, ЧЕТИРИ ЧЛАНА ВИСОКОГ САВЕТА ТУЖИЛАЦА И БИРА ВРХОВНОГ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА СРБИЈЕ И ОДЛУЧУЈЕ О ПРЕСТАНКУ ЊЕГОВЕ ФУНКЦИЈЕ.“ треба да стоји „ВЕЋИНОМ ОД ТРИ ПЕТИНЕ ГЛАСОВА СВИХ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА НАРОДНА СКУПШТИНА БИРА ПЕТ ЧЛАНОВА ВИСОКОГ САВЕТА СУДСТВА, ЧЕТИРИ ЧЛАНА ВИСОКОГ САВЕТА ТУЖИЛАЦА И ДОНОСИ И МЕЊА ЗАКОНЕ КОЈИМА СЕ УРЕЂУЈЕ СУДСКА И ЈАВНОТУЖИЛАЧКА ВЛАСТ.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Почев од 2008. године, Закони којима се уређује судска и јавнотужилачка власт су пречесто мењани, допуњавани, што све ствара правну несигурност имајући у виду да су у питању закони којима се у битном уређује функционисање правосудног система у Републици Србији. Нпр. Закон о уређењу судова је мењан 2008.,2009, 2010., три пута 2011., 2013., 2015., два пута 2016. и најзад 2017. године. Сходно наведеном, сматрамо да се Уставом предвиди већина од три петине гласова свих народних посланика Народне скупштине када се одлучује о законима којима се уређују судска и јавнотужилачка власт.
4. У АМАНДАМАНУ IV уместо става 1. који гласи „СУДСКА ВЛАСТ ПРИПАДА СУДОВИМА, КАО САМОСТАЛНИМ И НЕЗАВИСНИМ ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА.“ уписати „СУДСКА ВЛАСТ ПРИПАДА СУДОВИМА, КАО САМОСТАЛНИМ И НЕЗАВИСНИМ ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА КОЈИ ШТИТЕ СЛОБОДЕ И ПРАВА ГРАЂАНА, ЗАКОНОМ УТВРЂЕНА ПРАВА И ИНТЕРЕСЕ ПРАВНИХ СУБЈЕКАТА И ОБЕЗБЕЂУЈУ УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ. “
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Мишљења смо да је у Уставним Амандманима потребно дати потпунију дефиницију судске власти као што је то прописано у Закону о уређењу судова и Уставима других европских земаља.
5. У АМАНДАМАНУ IV након става 3. додати нови став који ће гласити „СУДОВИ РЕШАВАЈУ ПРЕДМЕТЕ НЕПРИСТРАСНО, НА ОСНОВУ ЧИЊЕНИЦА И У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ, БЕЗ ИКАКВИХ ОГРАНИЧЕЊА, НЕПРОПИСНИХ УТИЦАЈА, ПОДСТИЦАЈА, ПРИТИСАКА, ПРЕТЊИ ИЛИ ОМЕТАЊА, ДИРЕКТНИХ ИЛИ ИНДИРЕКТНИХ, СА БИЛО КОЈЕ СТРАНЕ И ИЗ БИЛО КОЈЕГ РАЗЛОГА.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: У складу са међународним и Европским стандардима о независности судства, потребно је у Уставу прецизирати појам независности судства.
6. У АМАНДМАНУ VI уместо става 1. „ СУДИЈА ЈЕ НЕЗАВИСАН И СУДИ НА ОСНОВУ УСТАВА, ПОТВРЂЕНИХ МЕЂУНАРОДНИХ УГОВОРА, ЗАКОНА И ДРУГИХ ОПШТИХ АКАТА, ВОДЕЋИ РАЧУНА О УЈЕДНАЧЕНОЈ СУДСКОЈ ПРАКСИ“ треба да стоји „ СУДИЈА ЈЕ НЕЗАВИСАН И СУДИ НА ОСНОВУ УСТАВА, ПОТВРЂЕНИХ МЕЂУНАРОДНИХ УГОВОРА, ОПШТЕПРИХВАЋЕНИХ ПРАВИЛА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА, ЗАКОНА, ДРУГИХ ОПШТИХ АКАТА И СВОЈЕ САВЕСТИ, А ВОДЕЋИ РАЧУНА О УЈЕДНАЧЕНОЈ СУДСКОЈ ПРАКСИ У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Наведени став Амандмана треба ускладити са чл.1 Закона о судијама и одредбом чл.194 Устава који прописује изворе права.
7. У АМАНДАМАНУ VI НАКОН СТАВА 2. додати нови став који ће гласити: „СУДИЈА ЈЕ ДУЖАН ДА ЧУВА ДОСТОЈАНСТВО СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ И ИМА ПРАВО НА ПЛАТУ У СКЛАДУ СА ДОСТОЈАНСТВОМ КОЈА ЈЕ ЈЕДНА ОД ГАРАНЦИЈА ЊЕГОВЕ НЕЗАВИСНОСТИ И МАТЕРИЈАЛНЕ СИГУРНОСТИ.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Република Србија је дужна да осигура да статус судија и њихове плате одговарају достојанству њихове професије и терету одговрности, а све у складу са Међународним и Европским стандардима у правосуђу.
8. У АМАНДАМАНУ VII уместо става 2. „ЛИЦЕ КОЈЕ СЕ ПРВИ ПУТ БИРА ЗА СУДИЈУ МОЖЕ БИТИ ИЗАБРАНО САМО АКО ЈЕ ЗАВРШИЛО ОБУКУ У ПРАВОСУДНОЈ АКАДЕМИЈИ“ треба да стоји „ ИЗБОР СУДИЈА У ЗАКОНОМ ОДРЕЂЕНИМ СУДОВИМА КОЈИ ИМАЈУ ИСКЉУЧИВО ПРОВОСТЕПЕНУ НАДЛЕЖНОСТ ЗАСНИВА СЕ НА СТРУЧНОСТИ, ПРОФЕСИОНАЛНОСТИ, РЕЗУЛТАТИМА РАДА И ДОСТОЈНОСТИ ДРЖАВЉАНИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОЈИ ИСПУЊАВА ОПШТЕ УСЛОВЕ ЗА РАД У ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Најпре, начин избора судија је уставна, а прописивање услова за избор судија законска материја, па стога не постоји аргумент да Институција за обуку у правосуђу постане уставна категорија. Такође, треба узети у обзир и Одлуку Уставног суда од 06.02.2014. године да прописивање обавезне почетне обуке заправо потире и спречава адекватно вредновање осталих прописаних услова за обављање јавних функција и ставља у неједнак правни положај кандидате који долазе из редова судијских и тужилачких помоћника, а чиме се крши начело једанакости грађана који се налазе у истој правној ситуацији из чл.21 и 53 Устава. Осим тога, Уставни суд налази и да се оспореним одредбама ограничава Уставом утврђена надлежност ВСС-а .и ДВТ-а који као самостални и независни државни органи самостално утврђују предлог кандидата за први избор судија и заменика јавних тужилаца. На основу свега напред наведеног, мишљења смо да треба изоставити предложени амандман из Устава док се не спроведе опширна јавна расправа о овом питању и улози Институцији за обуку у правосуђу и постигне консензус између свих релевантних чинилаца у правосудном систему РС, и да се најзад ово питање реши Законом.
9. У СТАВУ 5. АМАНДАМАНА VIII уместо „ПРОТИВ ОДЛУКЕ ВИСОКОГ САВЕТА СУДСТВА О ПРЕСТАНКУ ФУНКЦИЈЕ, СУДИЈА И ПРЕДСЕДНИК СУДА ИМАЈУ ПРАВО НА ЖАЛБУ УСТАВНОМ СУДУ, КОЈА ИСКЉУЧУЈЕ ПРАВО НА УСТАВНУ ЖАЛБУ.“ треба да стоји „ПРОТИВ ОДЛУКЕ ВИСОКОГ САВЕТА СУДСТВА О ПРЕСТАНКУ ФУНКЦИЈЕ, СУДИЈА И ПРЕДСЕДНИК СУДА ИМАЈУ ПРАВО НА ЖАЛБУ ЖАЛБЕНОЈ КОМИСИЈИ ЗА СУДИЈЕ ВИСОКОГ САВЕТА СУДСТВА. “
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Мишљења смо да је Амандманима потребно предвидети да судија и председник суда имају право на жалбу посебном органу ВСС који ће бити уређен у складу са Законом о ВСС и да против ове сада другостепене одлуке посебног органа ВСС, судија или председник суда имају право жалбе Уставном суду.
10. Избрисати став 2. и 3. АМАНДАМАНА IX.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Мишљења смо да могућност да неки судија буде премештен у други суд без своје сагласности у случају укидања или укидања претежног дела надлежности суда у супротности са амандманима који се односе на независност судија и сталност судија, као и са Европским стандардима и Законом о судијама.
11. У АМАНДАМАНУ IX додати нови став који ће гласити : „ПРОТИВ ОДЛУКЕ О ПРЕМЕШТАЈУ У ДРУГИ СУД СУДИЈА МОЖЕ ПОДНЕТИ ЖАЛБУ ЖАЛБЕНОЈ КОМИСИЈИ ЗА СУДИЈЕ ВИСОКОГ САВЕТА СУДСТВА.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Сматрамо да је нужно да се судији коме је одређен премештај дозволи улагање жалбе на Одлуку, и то Жалбеној Комисији ВСС јер је непреместивост судија једно од најважнијих права судија и гарант њихове независности, те одлука о истом праву мора бити подложна преиспитивању од стране највиших правосудних органа.
12.У АМАНДАМАНА X НАКОН СТАВА 3. додати нови став који ће гласити : СУДИЈЕ СУ СЛОБОДНЕ ДА ОСНИВАЈУ И ПРИСТУПАЈУ УДРУЖЕЊИМА СУДИЈА ИЛИ ДРУГИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА У ЦИЉУ ЗАСТУПАЊА СВОЈИХ ИНТЕРЕСА, СТРУЧНОГ УНАПРЕЂЕЊА И УСАВРШАВАЊА И ЗАШТИТЕ СУДСКЕ НЕЗАВИСНОСТИ, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Сматрамо да је потребно Уставом регулисати и питање спојивости судијске функције са другим пословима и функцијама у складу са одредбама Закона о судијама.
13. Ако се усвоји предложена промена, потребно је променити наслов АМАНДМАНА X тако да гласи “Имунитет, неспојивост и слобода удруживања.“
14. Изменити став 1. АМАНДАМАНА XIII, па уместо „ВИСОКИ САВЕТ СУДСТВА ЈЕ САМОСТАЛАН И НЕЗАВИСАН ДРЖАВНИ ОРГАН КОЈИ ЈЕМЧИ САМОСТАЛНОСТ И НЕЗАВИСНОСТ СУДОВА И СУДИЈА, ПРЕДСЕДНИКА СУДОВА И СУДИЈА ПОРОТНИКА ТАКО ШТО ОДЛУЧУЈЕ О ПИТАЊИМА ПОЛОЖАЈА, СУДИЈА, ПРЕДСЕДНИКА СУДОВА И СУДИЈА ПОРОТНИКА ОДРЕЂЕНИМ УСТАВОМ И ЗАКОНОМ.“ уписати „ВИСОКИ САВЕТ СУДСТВА ЈЕ САМОСТАЛАН И НЕЗАВИСАН ДРЖАВНИ ОРГАН КОЈИ ЈЕМЧИ И ОБЕЗБЕЂУЈЕ САМОСТАЛНОСТ И НЕЗАВИСНОСТ СУДОВА И СУДИЈА, ПРЕДСЕДНИКА СУДОВА И СУДИЈА ПОРОТНИКА ТАКО ШТО ОДЛУЧУЈЕ О ПИТАЊИМА ПОЛОЖАЈА, СУДИЈА, ПРЕДСЕДНИКА СУДОВА И СУДИЈА ПОРОТНИКА ОДРЕЂЕНИМ УСТАВОМ И ЗАКОНОМ.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Потребно је ускладити текст Амандмана са Законом о Високом савету судства и посебно анвести да ВСС и јемчи и обезбеђује самосталност и независност судија и судова.
15. Изменити став 2. АМАНДАМАНА XIII и у истом навести све надлежности Високог савета судства како је то учињено у чл.13 Закона о Високом савету судства, како би на прецизан начин највишим правним актом биле утврђене надлежности овог органа.
16. У ставу 2. Амандмана XIII додати „именује и разрешава чланове Жалбене комисије за судије ВСС“.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Мишљења смо да је у оквиру ВСС потребно формирати орган који би био другостепени орган у односу на ВСС и који би се посебно бавио Жалбама судија и других лица (кандидати за избор на место судије) на одлуке ВСС и чиме би се додатно гарантовала права судија и других лица о чијим правима и обавезама одлучује ВСС.
17. Изменити став 1. АМАНДМАНА XIV тако да гласи : ВИСОКИ САВЕТ СУДСТВА ЧИНИ ЈЕДАНАЕСТ ЧЛАНОВА: ШЕСТ СУДИЈА КОЈЕ БИРАЈУ СУДИЈЕ И ПЕТ ИСТАКНУТИХ ПРАВНИКА КОЈЕ БИРА НАРОДНА СКУПШТИНА. КАО ИСТАКНУТИ ПРАВНИК СМАТРА СЕ ДИПЛОМИРАНИ ПРАВНИК СА ПОЛОЖЕНИМ ПРАВОСУДНИМ ИСПИТОМ КОЈИ ИМА НАЈМАЊЕ ДЕСЕТ ГОДИНА ОДГОВАРАЈУЋЕГ РАДНОГ ИСКУСТВА ОДРЕЂЕНОГ ЗАКОНОМ И КОЈИ СЕ ДОКАЗАО СТРУЧНИМ РАДОМ И УЖИВА ЛИЧНИ УГЛЕД.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ : Сматрамо да је састав Високог савета судства у коме би већину од 6 чланова чиниле судије које бирају судије представљао велику гаранцију за стварну независност судске власти и унапредио ефикасност и професионалност овог органа, али повећао и одговорност за функционисање судске власти, и био у складу са Мишљењем број 10 из 2007. године, Саветодавног већа Европских судија о саставу судских савета. Осим тога, већину чланова судских савета у најближем окружењу Републике Србије бирају судије, осим у Републици Црној Гори, тако да и овај аргумент иде у прилог чињеници да је потребно да већину чланова судског савета бирају судије. Такође, мишљења смо да истакнути правник мора имати положени правосудни испит имајући у виду значај функције за правосудни систем Републике Србије.
18. Мишљења смо да је потребно изменити став 3. АМАНДАМАНА XV тако да гласи : „ПРЕ ИСТЕКА ВРЕМЕНА НА КОЈЕ ЈЕ ИЗАБРАН ЧЛАНУ ВИСОКОГ САВЕТА СУДСТВА ПРЕСТАЈЕ МАНДАТ АКО САМ ЗАТРАЖИ ИЛИ АКО ПРАВНОСНАЖНОМ ПРЕСУДОМ БУДЕ ОСУЂЕН ЗА КРИВИЧНО ДЕЛО НА КАЗНУ ЗАТВОРА, ОДНОСНО ЗА КРИВИЧНО ДЕЛО КОЈЕ ГА ЧИНИ НЕДОСТОЈНИМ ЗА ВРШЕЊЕ ФУНКЦИЈЕ ЧЛАНА ВИСОКОГ САВЕТА СУДСТВА, ЧЛАНУ КОЈИ ЈЕ СУДИЈА ПРЕСТАЈЕ МАНДАТ И СА ПРЕСТАНКОМ СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ, А ЧЛАНУ КОЈИ НИЈЕ СУДИЈА И АКО ТРАЈНО ИЗГУБИ РАДНУ СПОСОБНОСТ ЗА ВРШЕЊЕ ФУНКЦИЈЕ ЧЛАНА ВИСОКОГ САВЕТА СУДСТВА.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Сматрамо да члану ВСС-а мандат може престати једино ако правноснажном пресудом буде осуђен за кривично дело на казну затвора, односно за кривично дело које га чини недостојним за вршење функције члана ВСС-а, а све ово у складу са међународним и европским стандардима.
19. Потребно је изменити став 1. АМАНДАМАНА XXII тако да гласи: “ВРХОВНОГ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА СРБИЈЕ БИРА ВИСОКИ САВЕТ ТУЖИЛАЦА, ПО ПРИБАВЉЕНОМ МИШЉЕЊУ ОПШТЕ СЕДНИЦЕ ВРХОВНОГ ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА СРБИЈЕ, НА ПЕРИОД ОД ШЕСТ ГОДИНА.“
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Мишљења смо да Врховног јавног тужиоца Србија треба да бира независтан и професионалан орган од законодавне и извршне власти, а што је управо Високи савет тужилаца, чиме би се гарантовала независност јавнотужилачке власти и унапредила борба против криминала, а што би било у складу са међународним и европским стандардима, а наручито имајући у виду значај овог органа и овлашћења која су му Уставом и Законом прописана.
20. Избрисати став 2. АМАНДАМАНА XXIII.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Из разлога као у тачки 9. Примедби.
21. Дакле, потребно је и изменити став 1. АМАНДАМАНА XXI тако да гласи: ВИСОКИ САВЕТ ТУЖИЛАЦА ЧИНИ ЈЕДАНАЕСТ ЧЛАНОВА: ПЕТ ЗАМЕНИКА ЈАВНИХ ТУЖИЛАЦА КОЈЕ БИРАЈУ ЈАВНИ ТУЖИОЦИ И ЗАМЕНИЦИ ЈАВНИХ ТУЖИЛАЦА, ПЕТ ИСТАКНУТИХ ПРАВНИКА КОЈЕ БИРА НАРОДНА СКУПШТИНА И ВРХОВНИ ЈАВНИ ТУЖИЛАЦ СРБИЈЕ “.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Сматрамо да је састав Високог савета тужилаца у коме би већину од 6 чланова чиниле заменици тужилаца које бирају тужиоци и заменици тужиоца, представљао велику гаранцију за стварну независност јавнотужилачке власти и унапредио ефикасност и професионалност овог органа, али повећао и одговорност за функционисање исте, и био у складу са међународним и европским стандардима у области јавногтужилаштва.
22. Избрисати АМАНДАМАН XXXI.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Mишљења смо да треба изоставити предложени амандман из Устава док се не спроведе опширна јавна расправа о овом питању и улози Институцији за обуку у правосуђу и постигне консензус између свих релевантних чинилаца у правосудном систему РС.
23. Имајући у виду значај Високог савета судства и и Високог савета тужилаца, предлажемо и да се овим органима судске власти да могућност да предлажу законе (измене и допуне закона) из своје надлежности, као што је иста могућност дата Заштитнику грађана и НБС у чл.107 ст.2 Устава, на тај начин што ће уместо постојеће одредбе чл.107 ст.2 Устава стајати : „ВИСОКИ САВЕТ СУДСТВА, ВИСОКИ САВЕТ ТУЖИЛАЦА, ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА И НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ ИМАЈУ ПРАВО ПРЕДЛАГАЊА ЗАКОНА ИЗ СВОЈЕ НАДЛЕЖНОСТИ“.
Синдикат СОПОС је мишљења да је Радни текст амандмана Министарства правде на Устав Републике Србије добра полазна основа за даље разговоре и преговоре око предложених промена Устава, али имајућу у виду значај Амандмана и примедбе највиших правосудних органа и релевантних удружења у правосуђу Републике Србије, предлажемо да продужите јавну расправу поводом Уставних промена, како би заједно дошли до најбољих решења у Уставу и унапредили рад целокупног система правосуђа Републике Србије.
Најзад, независност правосуђа је једна од најважнијих тековина савременог демократског система власти и представља предуслов за функционисање владавине права и поделу власти, те да правосудни систем Републике Србије, ако не буде стварно био независан од законодавне и извршне власти, неће моћи успешно да штити слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и да обезбеђују уставност и законитост, а што све може проузрокати велику штету и несагледиве последице систему власти и свим грађанима Републике Србије.
Главни одбор
SOPOS © 2024. Sva prava zadržana.