ОБАВЕШТЕЊЕ СА САСТАНКА ПОВОДОМ ПРЕДЛОГА СИНДИКАТА ЗА ИЗМЕНУ И ДОПУНУ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА ДРЖАВНЕ ОРГАНЕ

Дана 02. 03. 2020. године са почетком у 11:00 часова у Министарству државне управе и локалне самоуправе одржан је састанак поводом предлога синдиката за измену и допуну Посебног колективног уговора за државне органе.

Састанку су присуствовали:

Представници Mинистарства државне управе и локалне самоуправе: Ивана Савићевић, помоћник министра, Ивана Милинковић шеф Одсека за систем радних односа, Гордана Пођанин, шеф Одсека за систем плата, каталогизацију и вредновање радних места у јавном сектору, Јелена Љубинковић, Марија Пилиповић, Бојана Јакшић и Милица Соколовић;

Представници Министарства правде: Славица Јелача и Ђорђе Цветинчанин;

• Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драгана Краљ;
• Министарства финансија: Дуња Тепавац;

Представници

Представници Синдиката организација правoсудних органа Србије (СОПОС): Нела Ђорђевић и Мирјана Васиљевић;

Представници Синдиката управе Србије: Милан Думић и Невенка Јакшић.

На почетку састанка указано је да је Министарство правде доставило финансијске ефекте у вези предлога за увођење дежурства у Специјалној затворској болници. Поред тога, разматрани су предлози СОПОС-а, Синдиката управе као и предлози и сугестије других учесника за измену, односно прецизирање појединих одредби ПКУ-а.

Предлози за измене и допуне ПКУ-а, разматрани су по редоследу чланова.

У вези допуне члана 2. став 3. ПКУ-а, предложено је да се Уговором уреди и право изабраних, именованих и постављених лица у државном органу који немају положај државних службеника или намештеника на накнаду плате у складу са Уговором уколико одредбе Уговора утврђују повољније услове на накнаду плате од услова утврђених законом.

Поводом наведеног представницима синдиката је указано да ћe у том случају накнада плате морати да се обрачунава на два начина (по Уговору у односу на основу плату и по Закону о раду према просечној плати у претходних 12 месеци), и да се узима повољније решење што ће изазвати проблеме у пракси приликом одређивања шта је повољније. Поново је истакнуто да ће тужиоцима на овај начин бити мања накнада плате (јер се примењујe режим обрачуна који важи за привреду према Закону о раду), међутим председница Синдиката правосуђа је указала да је у разговарала са председницом Удружења тужиоца из Апелационог тужилаштва, да је мањи број ових лица (око 600) и да су то тужиоци из основних и виших тужилаштава који имају прековремени рад. Поред тога, повећање плата које је било крајем 2019. године, значило би да ће у обрачун накнаде плате за ова лица ући већа основица и да је предлог да се обрачун накнаде плате врши према Уговору и за носиоце функције на која се овај Уговор примењује, што не би требало да значајније утиче на финансијске ефекате. С тим у вези представница Министарства финансија је указала да је потребно да се прибаве финансијски ефекти ради даљег разматрања овог предлога. Договорено је да исте достави Министарство правде, које ће затражити од Државног већа тужилаца и Високог савета судства. Након разматрања предложено је да члан 2. став 3. ПКУ гласи:

„Изабрана, именована и постављена лица у државном органу који немају положај државног службеника или намештеника остварују право на плаћено одсуство, неплаћено одсуство, солидарну помоћ, јубиларну награду, новогодишњи поклон, минули рад и дужину годишњег одмора, накнаду трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора, као и право на накнаду плате сходно одредбама Уговора. 

Предложена је измена члана 16. став 1. тачка 2) ПКУ који се односи на плаћено одсуство, имајући у виду да је запослени ово право могао да користи само у случају порођаја другог члана уже породице (нпр. ћерке, сестре, усвојенице), док за рођење детета од сина, брата, усвојеника ово право није било могуће остварити, у ком смислу је ову одредбу потребно прецизирати да право на плаћено одсуство може остварити запослени у случају рођења унучета. С тим у вези договорено је да када се формулише ова одредба буде достављена свим учесницима.

Поред тога, предложено је прецизирање тачке 17) истог члана у делу који се односи на плаћено одсуство за случај смрти крвног сродника због недоумица у примени, у смислу да се право на плаћено одсуство користи у случају смрти крвног сродника без обзира на степен сродства.

У погледу члана 38. ПКУ-а, представници СОПОС-а, су доставили предлог да се након става 5. дода нови став 6. који гласи: „Намештеници из става 5. овог члана који обављају прековремени рад који је настао као последица одазивања на позив државног органа током приправности, имају додатак за додатно оптерећење на раду и на додатак за прековремени рад“.

 Помоћник министра, Ивана Савићевић, указала је да није достављена процена финансијских ефеката.

Представница министарства финансија је указала на нејасноћу у вези ново предложеног члана 38. ПКУ да намештеници током приправности имају право и на додатак за додатно оптерећење и прековемени рад (8%+26%). Након разматрања овог предлога од стране свих учесника закључено је да  намештеници из члана 38. став 5. ПКУ за редовно радно време треба да добијају додатак за додатно оптерећење на раду (8%), а да за прековремени рад током приправности треба да добијају само право на додатак за прековремени рад (26%).

 Имајући у виду наведено, предложено је да наведена одредба гласи:

 „Намештеници из става 5. овог члана који обављају прековремени рад који је настао као последица одазивање на позив државног органа током приправности, имају право на додатак за прековремени рад на основну плату.“

Поводом предлога синдиката да се уведе дежурство здравствених радника у Специјалној затворској болници, предложено је да се дода нови члан 39а ПКУ, који би утврдио да се организује дежурство здравствених радника у складу са прописима о здравственој заштити, у ком смислу је указано да је наведено могуће само за здравствене раднике због основа у одредбама Закона о здравственој заштити. Такође, указано је да нема основа да се дежурство уведе и за возаче и стражу јер се ради о лицима који нису здравствени радници, па не би могли да се позивамо на сходну примену Закона о здравственој заштити, као и да је ово питање организације рада које не би требало да се решава само кроз плате запослених. Након разматрања предложено је да се формулише нови члан 39а тако да се утврди могућност да се организује дежурство здравствених радника у складу са прописима о здравственој заштити и да би за време дежурства они имали право на додатак за прековремени рад. С тим у вези договорено је да када се формулише ова одредба буде достављена Министарству финансија, као и осталим учесницима, док је финансијске ефекте доставило Министарство правде, а који за све докторе у Специјалној здравственој болници за један месец износи 781.000 динара што представља максимални бруто износ.

У вези са предлогом за здравствене раднике у Специјалној здравственој болиници, представница Министарства финансија је истакла да је потребно да им се достави коначан предлог одредбе ПКУ као и да се доставе званично финансијски ефекти за ову и наредне две године, како би могли да се изјасне.

У погледу предлога синдиката који се односи на иницијативу за исплату топлог оброка и регреса, представница Министарства финансија је указала да нису предвиђена и планирана средства у буџету и да нема додатне информације у вези тога. С тим у вези констатовано је да је поводом овог питања потребно обавити разговоре на вишем нивоу, односно са министром финансија.

Поред тога, у вези питања везаних за Уредбу о накнади трошкова превоза и отремнини државних службеника и намештеника и дневница за службено путовање, представница Министарства финансија истакла је да је у току израда измена и допуна Уредбе и с тим у вези је замољена да за следећи састанак учесницима преговора саопшти информацију докле се стигло са изменама наведеног акта.

Предложена је измена, односно прецизирање члана 45. ПКУ у вези могућности остваривања права на солидарну помоћ у случају става 1. тачке 6), односно смрти члана уже породице, када чланови уже породице остварују примања из радног односа, односно по основу рада или примају пензију, односно новчану накнаду. Из разлога различитог тумачења ове норме и примене у пракси договорено је да се наведена норма прецизира у ставу 3. у смислу да се ово право не остварује изузев случаја утврђеног у тачки 6) става 1, имајући у виду да у свим посебним колективним уговорима у јавном сектору запослени имају право на солидарну помоћ у случају смрти члана уже породице.

Такође, представник Синдиката управе Србије предложио је да се у члану 45. став 1. дода још један основ за остваривање права на солидрану помоћ као што је то уређено у Посебном колективном уговору за запослене у јединицама локалне самоуправе за случај вантелесне оплодње и то како за запослену, тако и за запосленог ако брачни или ванбрачни партнер не остварује права из радног односа у тренутку подношења захтева. У вези наведеног предлога, истакнуто је да је ова врста солидарне помоћи предвиђена и у другим колективним уговорима уз ограничење, па се исплаћује само запосленој уколико је искористила све могућности финансиране средствима Републичког фонда за здравствено осигурање и ако и даље испуњава прописане услове. С тим у вези, наведени предлог је потребно прецизније дефинисати у ком смислу је договорено да представник Синдиката управе достави формулацију наведене одредбе.

Поред тога, указано је на питање остваривања права на солидарну помоћ за случај дуже и теже болести, односно теже повреде запосленог, ако је запослени био одсутан најмање 30 дана,  које се сада лакше и чешће остварује јер су се изменили прописи о здравственом осигурању према којима боловање до 60 дана може да отвори ординирајући лекар, а тек након 60 дана лекарска комисија, па запослени аутоматски након протека боловања од 30 дана траже солидарну помоћ без обзира на тежину болести, на шта је указивала и Државна ревизорска институција, тако да би у овом случају поред рока од 30 дана проведених на боловању, услов за остваривање права на солидарну помоћ требало везивати за тежину болести.

Поред наведених питања представници синдиката указали су на проблем који се тиче остваривања права на накнаду трошкова превоза. Представник Синдиката управе изнео је проблем у вези са државним органима са седиштем у Београду (у конкретном случају Пореска управа), чији запослени користе месечну претплатну карту у ГСП-у, којима послодавац у складу са начином куповине карата који захтева ГСП, унапред уплаћује месечну претплатну карту на рачун ГСП-а. Међутим проблем настаје када запослени одсуствује са рада у току месеца, у ком случају му послодавац одбија од плате износ који је уплаћен ГСП-у на име месечне претплате карте. Тако  уколико је запослени био на боловању цео месец за који је уплаћена месечна претплатна карта у ГСП-у, одузима му се цео износ месечне претплатне карте од плате и наводи да ГСП не враћа уплаћени новац послодавцу, као и да је запослени требао да најави послодавцу да неће радити у текућем месецу што је неизвесно (као нпр. кад се користи боловање) осим када је у питању коришћење годишњег одмора. Иста је ситуација и када сам запослени купује месечну претплатну карту за ГСП, тако да му се не враћа уплаћени новац за месечну претплатну карту коју је морао да купи на почетку месеца, у коме, након тога није радио. Овај проблем постоји у Београду, док је у унутрашњости, односно у локалним самоуправама другачије јер се превознику уплаћују трошкови превоза за запослене кад се заврши месец или на крају месеца.  

Представници Синдиката управе Србије предложили су измене става 2. члана 70. ПКУ из разлога што је Министарство финансија донело Правилник о остваривању права на пореско ослобођење по основу организовања рекреације, спортских догађаја и активности за запослене („Службени гласник РС“, бр. 50/19), од 20.7.2019. године којим условљавају пореска ослобођења у вези са издацима и учешћем послодавца у трошковима ових манифестација и такмичења и то ако у наведеним активностима учествује значајни број запослених (70% од 70% запослених), јер се у супротном трошкови организовања које синдикат има а у којима учествује послодавац сматрају примањем запосленог на које се обрачунавају порези и доприноси за обавезно социјално осигурање. С тим у вези,  договорено да представник Синдиката управе достави предлог формулације измене члана 70. ПКУ ради даљег разматрања.

У вези измена и допуна ПКУ за запослене у јединицама локалне самоуправе предложено је да се сачека са усаглашавањем измена и допуна одредби ПКУ за државне органе.

На крају састанка договорено је да ће се записник са овог састанка, као и предлог одредби ПКУ који су усаглашени на овом састанку доставити свим учесницима и да ће о термину наредног састанка сви учесници бити благовремено обавештени.

Записник сачињен 4. марта 2020. године,

у Министарству државне управе и локалне самоуправе